Prvi dašak moje duše...Ovo je najmoje! Od danas neka bude i najtvoje...: gledanje..

petak, 28. rujna 2007.

gledanje..

gledam te...

gledaš me...

i tako...

u tom gledanju stane sve...

stane nada...

stane želja...

stane sve ono rečeno

i sve ono nerečeno
i stane sve ono

što se samo tim gledanjem

može reći...

bez i jedne reči.

Nema komentara:

Objavi komentar

stranice nekog dnevnika...

*

Još jedno leto piše svoje poslednje dane. Videla te nisam. Kako je jadna sad u mojoj duši ta vesela misao da ćemo se sresti! Ta sreća koja je gorela u meni na početku leta! Nada koja me uspavljivala, ujutru budila, činila me jačom. Sada me tako bode veselost koju sam osećala dolaskom svakog dana, znajući da je svaki dan - dan manje do susreta sa tobom. Sada tako jadno izgleda ta slika mene, širom otvorenih očiju, sa osmehom na licu, verom u srcu, koračajući u svaki novi dan, hitajući i propuštajući sve druge lepote oko mene, ne videvši ih, misleći samo na to da ćemo se sresti.
Sreli se nismo!
Ko pokislo mače na putu stojim...
A leto i ovog puta svoje poslednje dane broji - u nepovrat!

*

Nikada više moja ruka njegovu stisnuti neće. Ni oči mu pogledati moje. Čudo bi bilo negde ga sresti. Putevi su nam se razdvojili. Zauvek.
Znam da smo imali divne trenutke, razgovore. Uspomene ga čuvaju. Bledi njegov lik, reči i zaboravljam, ali pamtim to osećanje u grudima koje se javljalo kad bi do mene stao. Pamtim taj pogled kojim me gledao. Taj osmeh. Pamtim ukus usana kad su njegove obraze dotakle. Taj drhtaj u stomaku od njegove blizine. To su sitnice koje se ne zaboravljaju. Sve drugo prašina zaborava će prekriti i slike izbledeti... Sve drugo će vetar sa sobom u nepovrat odneti... daleko.
Moju dušu kidaće jad zbog gubitka još jednog prijatelja. Zbog zaboravljenih osećanja i lažnih obećanja.
A lepo smo maštali. Lepo želeli. Lepo voleli.

*

... Za sve si bio u pravu. I za to da bi život bio drugačiji. Možda bih sada ja sedela u onoj sobi sa labudovima na prozoru i možda bih ja sada bila majka tvojim ćerkicama. Bila bih kraj tebe kad si postao neko, kad si se uspinjao i padao, kad ti je otac umro... Ne bih sve to gledala sa strane i o tebi slušala od drugih. Ne bih u mraku, tog dana sahrane, tiho jecala u sobi za njim, tvojim ocem, kog sam zaista volela i cenila. Ne bih sad tajno tvojom ulicom prolazila i željno čekala da se zavesa pomeri na prozoru i da obrise tvog tela vidim. Ne bih o tebi sanjala, maštala... Imala bih te i bio bi moj. Onda bih te i ja tako ljubomorno čuvala, kao što to sad čini ona.
...

tekstovi pesama

Saša Kovačević

Kasno je da me zavolis
jer ja sam sve potrosio
kad si mi bila najblize
ja se s drugom budio
ja sam druge ljubio
Kasno je da mi oprostis
ja nisam to zasluzio
kad si mi dala najvise
ja te nisam video
i zbog gorih gubio
Ref. A ti ni na pamet nisi pala mi
kad sam svoje noci lude trosio na njih
ti mi na pamet nisi pala
a jedina si vredela od svih
*
Sergej Ćetković

A kad odu svi
mi ostaćemo sami
samo ja i ti
i pogledi u tami
reci mi da znam
da jutro nije blizu
da ima vremena za
poljupce u nizu...
*
ITD - band

Negde u meni rane duboke
izmedju prsta teku godine
bila si moja ljubav jedina
odlazi nebom crvena jabuka...

*
Divlje Jagode

Dodirni me skloni bol
tišti me ova laž
zvijezde svud oko nas
ništa tu nema draž...

*
Brajan Adams

Please forgive me,
I know now what I wanna do,
please forge me
I can't stop loving you...

*

Metallica

...and nothing else matters...

moji omiljeni citati

"Drugo ljudsko bice se nikad ne moze upoznati i razumeti dok se, ma i na tren, ne obuju njegove cipele i malo ne proseta u njima"UBITI PTICU RUGALICU - Harper Li..

"Četrdeset mi je godina, ružno doba: čovjek je još mlad da bi imao želja a već star da ih ostvaruje". "Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog." "Lijepa riječ je kao lijepo stablo, korijen mu je duboko u zemlji, a grane se pod nebo uzdižu." "Mrtve treba sahraniti, zbog sebe." "Zašto se smatra da su knjige pametne ako su gorke?" "Teško će se sporazumijeti dva čovjeka koji misle različito. - Lako će se sporazumijeti dva čovjeka koji misle." "Kunem se vremenom, koje je početak i završetak svega, da je svako uvijek na gubitku". M. Selimović, Derviš i smrt *********************************************************
"Gubiti je strashno samo tako dugo dok se ne izgubi sve, jer gubiti malo donosi zhalost i suze; i dok god mozhemo na preostalom meriti velichinu izgubljenog, teshko nam je, ali kad jednom izgubimo sve, onda osetimo lakoccu za koju nema imena, jer to je lakocca prevelikog bola." "I shto pogledam sve je pesma i chega god se taknem sve je bol." "Neranjivi su samo koji nishta nemaju." "Treba izdrzhati do kraja, sa osmejkom stjuardese koja zna da na avionu nije neshto u redu." "Zbog zhivota odrecci se zhivota." "Ja sam podlegao u zhivotu, ali ja nisam pobedjen nego nadigran." "Ja se i ne bojim ljudi, nego onog shto je neljudsko u njima." "Trajno je samo ono shto nije dobilo oblik ni ime, shto nikad nije ni napushtalo beskrajne i vechite predele nepostojanja." "Jedna misao, zato shto je usamljena i prkosna i zanimljiva, jos ne mora biti ni originalna, ni tachna." "Na kraju, svaki je stil dobar i svaka forma prihvatljiva, ako su u sluzhbi necheg shto nije samo stil ni samo forma." "Jak smisao za ironiju i za karikiranje raznih ljudskih postupaka, koji nalazimo kod nekih pisaca (i nepisaca), dolazi dobrim delom od nedostatka mashte i nesposobnosti tih ljudi da sebe zamisle u polozhaju onih koje ismevaju i karikiraju." (Ivo Andric) * * *
"Kad zakonom za ljude sudish oloshu, onda ponovo vredjash ljude! Dvostruko sudish ljudima, a olosh oslobadjash." "Ostavite ruke - sme li neko sa mnom misli da obara?" (Dushan Kovachevic) * * *
"...spavanje je, kao shto znamo, najtajnovitiji od nashih china. Posveccujemo mu treccinu zhivota, a ne shvaccamo ga. Za neke, san je samo pomrachenje jave; za neke, san je slozhenije stanje koje obuhvaca istovremeno jucher, danas i sutra; za neke, to je neprekinut niz snova..." (H. L. Borhes) * * *
"Kada me neka osoba ocharava, onda mi je drag svaki nachin na koji ona svoju lichnost izrazhava." "Kada je chovek zaljubljen, u pochetku zavarava sebe, a zavrshi zavaravajuci druge. (To je ono shto svet zove romansom)" "Stvari u koje je chovek posve siguran, nikad nisu istinite. To je fatalnost vere i pouka romantike." "Nesklad je kad je neko prisiljen da bude u skladu s drugima." "Povrshne tuge i povrshne ljubavi nastavljaju zhiveti. One ljubavi i tuge koje su velike, unishtava vlastita punocca." I naravno... "Obozhavam jednostavne uzhitke. Oni su poslednje utochishte slozhenih ljudi." (Oskar Vajld) * * * "Strashno zazirem od ljudi koje chitave ispunjava i u kojima sve pokrecce jedna jedina misao. ... Treba se svakodnevno umivati sumnjom, kao vodom." "Ljudi vole sve svoje, pa i svoje slabosti. I svoju ranjivost i svoju zlu sreccu, i svoje prokletstvo: i u tome lezhi jedan deo nas. I to nash najprisniji, najkrvaviji deo." "Neke stvari kao da su najbolje, najchistije, najizvornije bash u predelima gde je zhivot najgoliji a ljudi najsirotiji." "Detinjstvo – pregrsht besmrtnosti." "Svaka je nostalgija nostalgija za jednim nestalim vremenom i za jednim nestalim "ja" u njemu." "Prava umetnost pochinje onde gde prestaje sujeta." (Vladan Desnica) * * *
"Ono shto je najtezhe nije sjetiti se vec zaboraviti. Shto se radi s onim shto nam ostane u glavi kada se vishe nishta ne mozhe uchiniti?" (Miguel E. Cardoso: "Ljubav je sjebana") * * * "Jedino albatrosi svuda na svetu govore istim jezikom." (Milorad Pavic) * * *
"Na svakoj knjizi koja znachi dobro umetnichko delo moglo bi se napisati: "Oteto od zhivota, moga i vashega"." (Andric)

pesma za nas dvoje - M.Antić

Znam, mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene i sreće moje.
Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.
Kuda ću? U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?
Il je već bilo? Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al' ja, u krcmu svratio gorak,
a ona ne znajući-prošla.
Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj podjednakoj,
a za korak se mimoišli.
Da, mora da je tako.
Mika Antić

Prvi dašak moje duše...Ovo je najmoje! Od danas neka bude i najtvoje...

petak, 28. rujna 2007.

gledanje..

Nema komentara:

dobrodošli!

Arhiva bloga

filip

stranice nekog dnevnika...

tekstovi pesama

moja kalna

misli koje te dirnu na bilo koji način

snovi

moji omiljeni citati

tulipani...

moje omiljene knjige

mesto za tvoje ime

pesme sa dušom

pesnici, nesto sto biste trebali pogledati...

O meni

pesma za nas dvoje - M.Antić

Linkovi

kontakt

hvala vam sto ste deo svog vremena podelili sa mnom i sa mojim pesmama