poslednja pesma

POSLEDNjA PESMA

Uvek kažem: neću više da pišem o njemu. Ovo je poslednja pesma, poslednji stih.
A opet, setim se tih očiju i ruka mi sama krene.
Kažem: zaboraviću na njega. Ima i drugih, možda i lepših... možda u duši i boljih... Ima!
A onda se setim tog osmeha, i misli ka njemu prosto same polete!
Nije jedini, znam.
I drugi me prate, gledaju. Žele moje društvo, moju ljubav. Zovu me, pitaju kako sam, šta radim. Skidaju zvezde sa neba i čine sve što ja kažem.
Upravo sve ono što on ne čini.
A tada se setim naših dana, našeg druženja i suza mi sama krene. Poslednja suza za njega, kažem. Poslednja.
A za njom potoci bola liju.

Tebi...

Oćutala bih ti najlepše svoje pesme
i otpevala svako svoje ćutanje...
Kroz vreme kad godine ne budu više važne
i kad prestanemo u pepelu iskrice
mladosti tražiti,
kad bude važno samo
zajedničko naše ćutanje
i u toj ćutnji stanu sve prošle godine

Ćutim, a volim te

Ćutim, a volim te

Ti ni ne znaš kakav se mir rodi u meni
onog trena kad do mene staneš
kako mi se duša blagosti napuni
kad se samo oka tvoja dva okrenu ka meni
i kako mi srce nekako zatitra, poskoči
kada me zagrliš, onako jednostavno
a meni milo, milo

I reči bezvezne kada mi uputiš
obična pitanja običnog dana
kako se tad u meni sve uskomeša, zaigra
kako sve u meni skače od radosti, vrti se kao čigra

Ćutim koliko u meni
mnogo ima te
Ćutim
a sve više želim te
Ćutim
i samo ćutanjem
mogu da volim te

Ne znaš kako mi odlazak tvoj dušu slama
kada te ne vidim kako u grudima peče
nezarasla rana
i kako praznina pogleda štipa, kako boli,
ne znaš kako željno čekam povratak tvoj
i kako te moje srce neizmerno voli

Ćutim koliko u meni
mnogo ima te
Ćutim
a sve više želim te
Ćutim
i samo ćutanjem
mogu da volim te

Predosećanje

PREDOSEĆANjE


Stope bih mu ljubila
rosom mila milo lice
iz sna se ne bih nikad budila
gledala ga netremice

I vetar bi radostan oko mene igrao
Mesec u noći bi svu svoju svetlost dao
kada bi zanesen on kraj mene stao
kada bi stao

Tužan ne bi bio ni jedan moj dan
niti suza pun moj dlan
kada bi on mene pogledao
samo pogledao

I ruke bih njegove od sveg zla krila
usnama mednim led mu topila
kada bi on za bol mog srca znao
samo kada bi znao.