POSLEDNjA PESMA
Uvek kažem: neću više da pišem o njemu. Ovo je poslednja pesma, poslednji stih.
A opet, setim se tih očiju i ruka mi sama krene.
Kažem: zaboraviću na njega. Ima i drugih, možda i lepših... možda u duši i boljih... Ima!
A onda se setim tog osmeha, i misli ka njemu prosto same polete!
Nije jedini, znam.
I drugi me prate, gledaju. Žele moje društvo, moju ljubav. Zovu me, pitaju kako sam, šta radim. Skidaju zvezde sa neba i čine sve što ja kažem.
Upravo sve ono što on ne čini.
A tada se setim naših dana, našeg druženja i suza mi sama krene. Poslednja suza za njega, kažem. Poslednja.
A za njom potoci bola liju.
Nema komentara:
Objavi komentar